Kolonoskopija

Kolonoskopija je vrsta endoskopskog pregleda koji koristi fleksibilnu cev, poznatu kao kolonoskop radi uvida u stanje debelog creva (rektuma i kolona).

Predstavlja zlatni standard za otkrivanje polipa i kolorektalnog karcinoma. Procedura je bezbedna i efikasna za procenu stanja debelog creva.

Kada se preporučuje kolonoskopija?

Gastroenterolog može preporučiti kolonoskopiju u cilju ispitivanja promena vezanih za rad vaših creva (probavu).

Kolonoskopija se obično preporučuje kada postoje sledeće tegobe:

• krv u stolici ili krvarenje iz analnog otvora
• hronična dijareja ili hroničan zatvor (uključujući i nagle promene u crevnim navikama)
• hronično otežana defekacija (pražnjenje creva)
• sumnja na postojanje opstrukcije u crevima
• ukoliko imate povišen rizik od bolesti debelog creva zbog postojanja hronične bolesti creva ili porodične istorije bolesti creva
• kada postoji neobjašnjiv gubitak težine uz postojanje simptoma vezanih za rad creva
• po preporuci prethodne kolonoskopije

Kolonoskopija je najbolji način za dijagnozu i prevenciju raka debelog creva.

Anatomija debelog creva

Debelo crevo je poslednji deo digestivnog sistema, a uloga mu je apsorpcija vode kako bi otpadni materijal prešao u čvrsto stanje (stolicu).

Debelo crevo anatomski može da se podeli na sledeća četiri odeljka:

• Uzlazno debelo crevo: proteže se nagore na desnoj strani vašeg stomaka
• Poprečno debelo crevo: proteže se od uzlaznog debelog creva preko tela do leve strane
• Silazno debelo crevo: proteže se od poprečnog debelog creva nadole na vašoj levoj strani
• Sigmoidni kolon: proteže se od silaznog debelog creva do vašeg rektuma

Rektum se spaja sa analnim otvorom, gde zatim stolica izlazi iz vašeg tela.

Kako izgleda priprema za kolonoskopiju?

Kolonoskopija zahteva određenu pripremu creva. Od lekara ćete dobiti detaljna uputstva šta treba da uradite.

Kompletna priprema creva uključuje:

• modifikaciju ishrane
• povećanje unosa tečnosti
• uzimanje preparata za čišćenje creva (laksativ).

Dobićete jasna uputstva o tome šta možete, a šta ne treba da jedete pre procedure. Ovo može obuhvatati i nekoliko dana pre same procedure. Takođe ćete dobiti konkretna uputstva o vrsti i količinama tečnosti koje treba da konzumirate.

Važno je da dan pre procedure pijete samo bistru tečnost (najbolje vodu) i da ne jedete čvrstu hranu ili mlečne proizvode, poput mleka i jogurta. Pre same procedure nećete smeti da jedete i pijete uopšte, a dobićete tačno uputstvo za čišćenje creva. Budući da će ovo izazvati naglu dijareju, neophodno je da pripremu creva uradite dok ste kod kuće ili u bolničkim uslovima gde možete lako pristupiti toaletu.

Kako se izvodi kolonoskopija?

Kolonoskopija traje između 25 i 45 minuta. Većina ljudi će dobiti blagu anesteziju ili sedaciju kako bi se umanjila nelagodnost.

Bićete postavljeni da ležite na levoj strani, tj. na levom boku. Lekar zatim pažljivo ubacuje kolonoskop kroz analni otvor i polako uvodi u debelo crevo, te kasnije povlači kako bi se sluznica debelog creva mogla detaljno pregledati. Takođe se upumpava vazduh u debelo crevo kako bi pomogao lekaru da pažljivo pregleda sluznicu.

Tokom ove procedure lekar može da ukloni polipe (male izrasline tkiva koje mogu prerasti u rak), a isto tako se mogu uzeti i mali uzorci tkiva (biopsije) i poslati u laboratoriju na dalja ispitivanja.

Šta nakon procedure?

Nakon procedure ćete biti pospani zbog korišćene sedacije, pa će biti neophodno da neko bude sa vama i da vas odveze kući. Trebalo bi da očekujete potpuni oporavak narednog dana. Od lekara ćete dobiti savete kako treba da se hranite kada odete kući.

Napomena

Nakon primene sedativa nikako NE treba:

• upravljati vozilom najmanje 24 sata
• rukovati mašinama najmanje 24 sata
• preduzeti bilo koje druge aktivnosti koje bi mogle da vas izlože riziku.

Da li postoje komplikacije?

Kada ovu proceduru izvodi vrhunski stručnjak koji je iskusan i pravilno obučen za izvođenje iste, kao što su gastroenterolozi na poliklinici Tesla Medical – onda su rizici od komplikacija minimalni.

Komplikacije kolonoskopije, kao i kod bilo koje druge procedure, mogu da se jave i obično uključuju:

• nadimanje
• gasovi
• mala količina krvarenja ako su uklonjeni polipi ili uzeti uzorci tkiva (retko).

U veoma retke neželjene efekte spadaju:

• krvarenje
• infekcije
• perforacija zida creva.