Spirometrija

Spirometrija je neinvazivna, bezbolna metoda procene funkcije disajnog sistema. Ovim testom se meri zapremina (volumen) vazduha koju ispitanik može da izduva iz pluća.

Spirometrija je standardni test koji lekar-pulmolog koristi za merenje koliko dobro funkcionišu vaša pluća.

Kada se izvodi spirometrija / Indikacije?

Spirometrijski testovi se koriste za dijagnostikovanje i praćenje sledećih stanja:

• astma
• hronični bronhitis
• hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
• restriktivna bolest pluća (kao što je intersticijska plućna fibroza)
• drugi poremećaji koji utiču na funkciju pluća.

Ovaj test takođe omogućava lekaru da prati hronična plućna stanja kako bi proverio da li vaš trenutni tretman poboljšava vaše disanje.

Spirometrija se često radi kao deo grupe testova poznatih kao testovi plućne funkcije.

Kako da se pripremite za test?

• Ne bi trebalo da pušite sat vremena pre testa i treba da izbegavate alkohol istog dana.
• Izbegavajte obilne obroke na dan testa, budući da to takođe može uticati na vašu sposobnost disanja.
• Nosite udobnu, širu odeću, jer uska odeća može ograničiti disanje.
• Lekar će vas uputiti da li treba da izbegavate upotrebu inhalacionih lekova za disanje ili drugih lekova pre testa (kratko-delujuće ß2-agoniste treba izostaviti 6 sati pre spirometrije, dugo-delujuće ß2-agoniste 12 sati, Ipratropium i Fenoterol 6 sati, a Tiotropium 24 sata).

Kako izgleda testiranje?

• Spirometrijski test obično traje oko 15 minuta.
• Ispitivanje se obavlja tako što dišete u cev-spirometar, povezan sa aparatom
• Pre nego što počnete sa testiranjem, medicinski radnik će vas detaljno uputiti o pravilnoj tehnici izvođenja testa.
• Sedećete na stolici u prostoriji za ispitivanje. Medicinski radnik će vam staviti specijalizovanu štipaljku na nos kako bi vam obe nozdrve bile zatvorene.
• Tokom testa ste spojeni sa aparatom (spirometrom) preko “usnika” cevi (plastičnog ili kartonskog) koji će se promeniti za svakog ispitanika. Neophodno je da usnik obuhvatite usnama tako da jezik ne ulazi u otvor usnika, a vazduh ne izlazi van usnika i cevi dok dišete.
• Medicinski radnik će vas zatim uputiti da lagano izduvate sav vazduh iz pluća, duboko udahnete, zadržite dah nekoliko sekundi, čvrsto stisnete usne oko usnika, a zatim izdahnete (izbacite vazduh iz pluća) što je moguće jače i brže u masku za disanje.
• Posle ovoga možete normalno da dišete.
• Trebalo bi da ponovite ovaj test najmanje tri puta kako biste bili sigurni da su rezultati validni. Uzima se najveća vrednost iz tri bliska očitavanja i koristi se kao krajnji rezultat.
• Ukoliko imate dijagnostikovan poremećaj disanja, medicinski radnik vam u tom slučaju može dati inhalacioni lek poznat kao bronhodilatator koji će vam otvoriti pluća nakon prve runde testova. Zatim će vas zamoliti da sačekate 15 minuta pre nego što obavite sledeći krug merenja. Nakon toga, lekar će uporediti rezultate iz dva merenja kako bi utvrdio da li vam je bronhodilatator pomogao da povećate protok vazduha.

Da li postoje rizici spirometrije?

• Spirometrija je u najvećem broju slučajeva siguran test, veoma retko praćen komplikacijama.
• Možete osećati blagu vrtoglavicu ili imati kratak dah odmah nakon izvođenja testa.
• Budući da spirometrija zahteva određeni napor, ne preporučuje se ako ste nedavno imali srčani udar ili imate druge srčane probleme.

Kompletan cenovnik naših usluga možete pogledati klikom OVDE.